Srbija je zemlja
porekla, tranzita i destinacije trgovine ljudima. Faktori
koji doprinose ovakvom stanju su militarizacija celog
regiona u prethodnim godinama, restriktivna imigraciona
politika zemalja zapadne Evrope, opšta socioekonomska kriza,
visoka nezaposlenost, siromaštvo i neravnopravan položaj
žena. Tačan broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji se ne zna,
a procene govore da broj identifikovanih žrtava čini svega
1% do 10% od stvarnog broja žrtava. Služba za koordinaciju
zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji evidentirala je 89
ovakvih slučajeva u 2010. godini. Od tog broja, otprilike
polovina je identifikovana u Vojvodini. Prema podacima
UNHCR-a, samo u Novom Sadu tokom 2010. godine identifikovane
su 32 žrtve trgovine ljudima.
U Novom Sadu i drugim gradovima
Vojvodine, ne postoje adekvatni uslovi za smeštaj i zaštitu
žrtava trgovine ljudima. Takođe nedostaje mehanizam pružanja
usluga žrtvama na planu psihološke i psihoterapijske
podrške, pomoći u ekonomskom osamostaljivanju i uključivanju
u društvo, kao ni sistem praćenja tih osoba i mentorske
podrške. Ovo je posebno značajno za osobe koje žive u
drugim, manjim mestima Vojvodine, gde im nije dostupan
nijedan vid adekvatne podrške i pomoći.
U partnerstvu sa
Centrom za socijalni rad Grada Novog Sada, NSHC će u drugoj
polovini 2011. godine realizovati projekat
"Zaštita i integracija žrtava trgovine ljudima u AP
Vojvodini", uz
podršku
Zajedničkog
programa UNHCR-a,
UNODC-a i IOM-a
za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji.
Specifični ciljevi projekta su:
-
Unaprediti kvalitet,
raznovrsnost, adekvatnost i dostupnost usluga zaštite i
podrške žrtvama trgovine ljudima u AP Vojvodini;
-
Uspostaviti i unaprediti
intersektorsku saradnju na identifikaciji, zaštiti i podršci
žrtvama trgovine ljudima u AP Vojvodini.
U
okviru projekta biće adaptiran deo Sigurne kuće u Novom
Sadu, koju vodi Centar za socijalni rad, za smeštaj i
primarno zbrinjavanje. NSHC će pružati usluge psihološke i
pravne pomoći, kao i podršku u zapošljavanju i socijalnoj
reintegraciji žrtvama trgovine ljudima. |
|
 U
Novom Sadu je 4.
oktobra 2011. godine otvoreno prvo
Prihvatilište za žene žrtve trgovine ljudima, kao deo
projekta “Zaštita i integracija žrtava trgovine ljudima u AP
Vojvodini”, koji NSHC i Centar za socijalni
rad Novog Sada realizuju u partnerskoj saradnji.
Otvaranje prihvatilišta podržali su Zajednički program UNHCR,
UNODC i IOM za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji.
Projekat je nastao pod pokroviteljstvom Globalne inicijative
Ujedinjenih nacija za borbu protiv trgovine ljudima (UN.GIFT),
a finansirali su ga vlade Belgije i Švajcarske, kao i
UN.GIFT.
Na konferenciji za medije
organizovanoj tim povodom, govorili su
Rasim Ljajić, ministar rada i
socijalne politike; Gregoire Goodstein,
šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM),
Aleksandar
Jovanović,
predsednik
Skupštine Novog Sada;
Gojko
Vujnović, direktor Centra za socijalni rad Novog sada;
Siniša Hrgić, načelnik
Uprave za suzbijanje trgovine ljudima Policijske uprave Novi
Sad; i Dejan Živković, koordinator
projekta Novosadskog humanitarnog centra.
Rasim Ljajić
rekao je da je sve veći broj srpskih državljana koji su
žrtve trgovine ljudima: "U ovoj
godini bilo je 284 slučaja, od čega 206 žene, a 78 muškaraca.
Žene i devojčice su žrtve seksualne eksploatacije, a
muškarci i dečaci najčešće su žrtve zbog radne eksploatacije",
rekao je on.
U Srbiji se
godišnje otkrije stotinak žrtava trgovine ljudima. Najviše
žena i dece. Većina ih završava u lancima seksualne
eksploatacije, a te osobe su često primorane da prose i
učestvuju u drugim krivičnim delima.
Faktori koji doprinose ovakvom stanju jesu militarizacija
celog regiona u prethodnim decenijama, restriktivna
imigraciona politika zemalja zapadne Evrope, opšta
socioekonomska kriza, visoka stopa nezaposlenosti,
siromaštvo i neravnopravan položaj žena.
Siniša Hrgić,
načelnik
Uprave za suzbijanje trgovine ljudima
Policijske uprave Novi Sad; Mitar Đurašković,
koordinator za borbu protiv trgovine ljudima
Ministarstva unutrašnjih poslova; Saša Valadžija, UNHCR |
Istraživanja pokazuju
da se u Vojvodini otkrije najviše žrtava,
jer tu postoji najbolji sistem identifikacije. Povodom
početka meseca borbe protiv
trgovine ljudima, u Novom Sadu je
otvoreno prihvatilište za njene
žrtve, a projekat realizuju Ministarstvo rada i
socijalne politike, Centar za socijalni rad i Novosadski
humanitarni centar.
"Najranjiviji su
maloletnici i mlađe žene, zatim
deca s ulice i iz domova ili specija-lizovanih
institucija. Usled nepostojanja adekvatnog sistema
socijalne pomoći i podrške, nije retkost da te osobe,
pošto jednom izađu iz lanca trgovine ljudima, ponovo
postanu žrtve. |
Evidentan je i porast
broja romske dece - žrtava, koja se
uglavnom eksploatišu putem prisilnog prosjačenja, a koja su
ponekad izložena i seksualnoj
eksploataciji i zlostavljanju. U slučaju romske populacije,
važno je pomenuti i sklapanja prisilnih maloletničkih
brakova, koji nedovoljno često bivaju prepoznati kao
trgovina ljudima" – kaže Dejan Živković,
koordinator projekta u NSHC-u.
Tačan broj žrtava trgovine
ljudima u Srbiji se ne zna. Služba za
koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji
evidentirala je 89 ovakvih slučajeva u 2010. godini. Od toga
je otprilike polovina identifikovana u Vojvodini. Prema
podacima UNHCR-a, samo su u Novom Sadu prošle godine
identifikovane 32 žrtve trgovine ljudima, a u 2011. godini,
zaključno s avgustom, njih 26. Malo je aktera u Srbiji koji
se bave socijalnom reintegracijom žrtava, zbog čega su i
programi pomoći dostupni gotovo isključivo u Beogradu.
Kapaciteti za prihvat i smeštaj žrtava veoma su mali.
"Osim Privremene kuće,
koju vodi 'Atina' u Beogradu, trenutno ne funkcioniše
nijedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima. Žrtvama
nisu dostupni servisi koji odgovaraju na specifične potrebe
u njihovoj matičnoj lokalnoj zajednici. U okviru ovog
projekta, adaptirane su i prostorije koje će služiti kao
prihvatilište za smeštaj i primarno zbrinjavanje žrtava. Te
prostorije služiće kao prihvatilište za žene identifikovane
kao žrtve trgovine ljudima s teritorije AP Vojvodine.
Mobilni tim Novosadskog humanitarnog centra pružaće žrtvama
trgovine ljudima usluge psihološke i pravne pomoći, kao i
podršku u zapošljavanju i socijalnoj reintegraciji.
Dakle, s njima će raditi edukovani stručnjaci iz oblasti
psihologije i socijalnog rada, a boravak će im se određivati
na osnovu individualnih potreba" – dodaje Živković.
Žrtve često
nasedaju na priče da idu u inostranstvo kako bi radile kao
konobarice, dadilje, manekenke, igračice…
Ali kad stignu u inostranstvo, uglavnom bivaju
primorane da se prostituišu i
prosjače. Fizičko zlostavljanje uključuje i lišavanje vode i
hrane, silovanje, drogiranje i mučenje na najsvirepije
načine. Kada policija posumnja da je neko žrtva trgovine,
prvo se obraća Službi za koordinaciju zaštite žrtava
trgovine ljudima. Ova služba radi 24 časa i obavezna je da
po prijavi izađe na teren, obavi razgovor i procenu.
Ukoliko se utvrdi da je osoba žrtva trgovine ljudima, nudi
joj se mogućnost da ode u sklonište.
"Da bi se
žrtva dovoljno osnažila, povratila kontrolu i lično
dostojanstvo, potrebno je vreme i različiti programi podrške.
Po povratku kući, žrtve čeka situacija od koje su pobegle.
To su loše materijalno stanje, nezaposlenost, porodica koja
od njih očekuje zaradu, osuda okoline i, naravno, isti ljudi
koji su ih vrbovali i prvi put, a koji im opet obećavaju
posao" – ističu u Službi za koordinaciju zaštite žrtava
trgovine ljudima.
(Tekst: Gorana Labudović,
preuzeto sa: www.nacionalnigradjanski.com) |
