02.04.2018 Izbeglice, migranti i tražioci azila u Srbiji

Sredinom marta u Srbiji je boravilo 3.858 izbeglica, migranata i tražilaca azila, od kojih je 91% smešteno u 18 prihvatnih i azilantskih centara. Ostali borave u napuštenim objektima i drugim improvizovanim skloništima u Beogradu, Šidu, i mestima na granici sa Mađarskom.

Na pružanju pomoći izbeglicama u Srbiji, pored nadležnih državnih organa, angažovane su domaće i međunarodne humanitarne organizacije. Jedna od njih je i Novosadski humanitarni centar. Usluge podrške, obuke za zanimanja (krojač, moler), obuke iz nemačkog jezika i organizovanje različitih rekreativnih aktivnosti pružamo, uz podršku GIZ-a, u centrima u Adaševcima i Principovcu. UNICEF podržava naš rad u Kutku za majke i bebe u Beogradu. Uz podršku IRC-a (International Rescue Committee), terenski timovi pružaju usluge informisanja i upućivanja i organizujemo rad Krojačke radionice u prihvatnom centru Adaševci, u opštini Šid. Uz podršku organizacije CARE, pomažemo u hrani i neprehrambenim artiklima, i pratimo distribuciju sva tri obroka za izbeglice smeštene u oba prihvatna centra u opštini Šid.

(Na slici: obuka za molere u Prihvatnom centru Adaševci, organizovana uz podršku GIZ-a)

Većina migranata u Srbiji nema pravni status. Republika Srbija uz pomoć EU i međunarodnih humanitarnih organizacija obezbeđuje smeštaj i osnovnu humanitarnu pomoć u prihvtnim i centrima za azil, dok sa druge strane nedostaje rešenje za regulisanje njihovog pravnog statusa. Tome doprinosi i to što većina migranata nema nameru da ostane u Srbiji, već da nastavi putovanje do željene destinacije u zapadnoj Evropi.

Većina izbeglica koje se trenutno nalaze u Srbiji su iz Avganistana, Iraka, Sirije, a u poslednje vreme se povećava broj onih koji dolaze iz Irana. U Srbiju ulaze najčešće iz Bugarske i Makedonije, a zatim svoj put nastavljaju prema severu zemlje. Zbog zatvorenih granica, pooštrenih kontrola i prisilnih vraćanja u Srbiju, izbeglice su primorane da borave u našoj zemlji duže nego što bi hteli. Mađarska je odnedavno smanjima broj ljudi kojima se dozvoljava ulazak u zemlju na 2 dnevno, što je povećalo vreme čekanja na legalni izlazak iz zemlje. Mnogi pokušavaju da sami pređu granice, u čemu su najčešće sprečeni od strane policije susednih zemalja. U pokušajima da pređu granice, neretko se dešava da izbeglice budu teško povređene ili da izgube život, što ukazuje na ozbiljne rizike sa kojima se suočavaju u rukama krijumčara.