Učešće u IVLP-u,
jedno je od mojih najvažnijih iskustava, kako
profesionalnih, tako i ličnih. Ovo nije običan program.
Snaga programa leži u raznovrsnosti sadržaja. Kada to kažem,
mislim, ne samo na zvanični program sa istaknutim
stručnjacima i primerima uspešnih organizacija koje se bave
različitim pitanjima, već i na mogućnost sticanja iskustva
iz različitih aspekata, ako smo dovoljno otvoreni.
Pre svega, biti deo
grupe koja se sastoji od učesnika iz 22 različite nacije iz
celog sveta je velika stvar! Većina njih su snažne
individue, posvećene svom radu, socijalno i politički
osvešćene, dobro obučene i iskusne. Pored toga, imali smo
priliku da posetimo različite delove Amerike, da vidimo i
osetimo različite kulture i načine života. Posmatranjem i
razgovorom sa običnim ljudima na ulici, u prodavnicama, u
bankama možete dobiti obilje informacija. Da biste bili
kulturno osvešćeni, otvorenog uma, fleksibilni, od ključne
je važnosti da imate mogućnost da putujete, da izađete iz
svoje zemlje. Za mnoge od nas u Srbiji, izlazak iz zemlje
još uvek je luksuz, a ne normalna i uobičajena stvar.
 Iznenadila
sam se ljubaznošću i otvorenošću Amerikanaca, običnih ljudi
koje smo sretali na ulici, u prodavnicama, bankama, gradskom
prevozu. Mogli bismo mnogo da naučimo o otvorenom,
prijateljskom i ljubaznom ophođenju prema svim ljudima, bez
obzira da li su nam susedi, kolege, stranci, kupci,
pacijenti, ljudi koje srećemo na ulici ...
Oduševljena sam nivoom učešća građana u zajednici i do koje
mere je koncept volonterizma tamo razvijen. Uzimajući u
obzir situaciju kod nas po ovom pitanju koja je dijametralno
suprotna, jedino što mogu da zaključim jeste da je potrebno
da uložimo mnogo više napora u menjanje načina razmišljanja
ljudi i izgradnju kulture u svim nivoima društva da je biti
aktivan član društva naša obaveza. Ulaganje našeg vremena,
znanja ili novca u zajednicu je normalno i za dobrobit svih
nas, sada i za buduće generacije.
Imali smo sastanke / radionice sa stručnjacima o različitim
temama vezanim za građanski aktivizam (zagovaranje,
volonterizam, stvaranje mreža i koalicija, prikupljanje
sredstava ...); posetili smo različite organizacije i
ustanove koje imaju programe sa mladima, žrtvama torture,
migrantima, HIV pozitivnim osobama. Razgovarali smo sa
direktorima, članovima, zaposlenima, volonterima, učenicima,
studentima, korisnicima...
Iako se na svakom
sastanku moglo čuti nešto zanimljivo, najkorisnije i
najzanimljivije sesije iz zvaničnog programa, u hronološkom
redosledu, za mene su bile:
• Sastanak sa Stivenom Culbertsonom, predsednikom i glavnim
izvršnim direktorom organizacije Youth Service America (www.ysa.org
), Washington DC
• Obilazak Lazarove kuće (http://www.projectlazarus.net/
) i organizacije NO / AIDS (http://uuu.noaidstaskforce.org
), u Nju Orleansu
• Iskustvo u Gradskom veću Nju Orleansa gde smo uživo videli
šta znači koncept učešća građana
• Obilazak organizacije Year Up (www.yearup.org
) u Bostonu
• Dobijanje više informacija o World Learning and SIT
Graduate Institute (http://www.worldlearning.org/
), Brattleboro
• Liderstvo i izgradnja zajednice, radionica koju je vodio
dr Ken Williams, Brattleboro.
 Za
sve što sam čula i videla, poredila sam kako stvari
funkcionišu ovde i tamo i razmišljala kako bi se
predstavljeni modeli dobre prakse mogli implementirati u mom
radu, ili uopšte u srpskom društvu.
Slušala sam mnogo o federalnom sistemu vlasti i razdvajanju
nivoa vlasti, o interakciji između biznis sektora, vladinih
i nevladinih organizacija, o značaju lobiranja i zagovaranja
za ostvarivanje ciljeva i promena u društvu, o tome kako
nevladine organizacije funkcionišu tamo, kako oni
prikupljaju sredstva.
Međutim, sve vreme
sam se pitala kako mogu da iskoristim ove informacije; kako
se ovi principi mogu implementirati u društvo sa potuno
drugačijom pozadinom kao što je Srbija - gde je sistem
vlasti drugačiji, gde je životni standard veoma nizak, gde
se i dalje borimo sa visokim nivoom korupcije, gde se
suočavamo sa poteškoćama u implementaciji zakona i
strategija, gde postoji nedostatak saradnje između sektora,
nedostatak korporativne odgovornosti i drugačijih načina
prikupljanja sredstava od onih koji dolaze od donatora.
Poredeći situaciju u
Srbiji sa situacijom u Americi, rekla bih da imamo dobre
profesionalce u različitim oblastima, dobar potencijal za
raznolikost i kvalitet usluga, baš kao i u odličnim
primerima koje sam videla tamo, ali nemamo podsticajno
okruženje neophodno za za primenu znanja i veština koje
imamo. Posmatrajući neke organizacije koje smo tamo posetili,
koje pružaju čitav niz kvalitetnih usluga svojim korisnicima
koji su u potrebi za društvenom podrškom, pored
oduševljenja, osećala sam i frustriranost, jer mi ovde znamo
sve šta je potrebno obezbediti korisnicima i upućeni smo u
razne inovativne pristupe, ali nismo u mogućnosti da
kontinuirano pružamo svojim korisnicima raznolike usluge
koje su im potrebne.
Međutim, trudim se da taj nesklad posmatram konstruktivno, u
vidu velikog i zazova
za nas u civilnom sektoru ovde, da kroz lobiranje i
zagovaranje još više utičemo na uspostavljanje bolje
infrastrukture i podsticajnijeg ambijenta za razvoj civilnog
društva. Paralelan rad, i na polju usluga (services), i na
polju zagovaranja (advocacy), od velikog je značaja.
U odnosu na ostale učesnike, shvatila sam da je životni
standard mnogo viši u drugim zemljama učesnicama,
nego u Srbiji. Ali, isto tako sam shvatila da se svi mi
borimo protiv različitih neprijatelja: u nekim zemljama
postoje ekstremne razlike između bogatih i siromašnih, neki
od njih žive u konfliktnim i postkonfliktnim oblastima, u
nekim zemljama dešavaju se teroristički napadi, u nekima
postoji visoki stepen korupcije, ekstremno kršenje ljudskih
prava, prava žena, odnosno nizak nivo demokratije...
Najekstremniji primer je Burma (Mijanmar). Divim se učesnici
iz Burme i svim aktivistima iz ove zemlje, jer oni doslovno
rizikuju svoju slobodu, pa čak i život, boreći se za ljudska
prava.
Kao konačni zaključak mogu reći da sam inspirisana
celokupnim iskustvom putovanja kroz SAD i osnažena da
nastavim bitku u oblasti u kojoj sam aktivna. Budućnost će
pokazati konkretne rezultate tog iskustva.
|
