|
|
| |
|
Izbeglice i raseljena lica
u Vojvodini |
|
Kao
posledica ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,
od 1991. godine do danas u Vojvodinu je došlo
preko 300.000 izbeglica, što čini više od
polovine broja svih izbeglih osoba u Srbiji. Prema
zvaničnim podacima UNHCR-a, krajem 2002.
godine u Vojvodini je živelo 166.000 izbeglica i
oko 12.500 raseljenih lica sa Kosova i Metohije.
Na poslednji popis
odazvalo se više od 67.000 izbeglica. Revizija
njihovog izbegličkog statusa
je u toku i očekuje se da
će oko 30% izgubiti status zbog sticanja
državljanstva SCG, zbog prijave za program
povratka i obnove u Hrvatskoj ili zato što se nisu
odazvali popisu 2001. godine. |
 Loša
ekonomska i nestabilna politička situacija u
Srbiji otežava integraciju izbeglica, koju je kao
trajno rešenje odabralo oko
60% izbeglica. Nerešeno stambeno pitanje i visoka
stopa nezaposlenosti su dva osnovna problema sa
kojima se nose izbegla i raseljena lica. Tome
doprinosi nemogućnost završavanja radova
stambenih jedinica bez pomoći, problem
legalizacije, loša infrastruktura, nemogućnost
dobijanja grantova i kredita (samo oko 20%
izbeglih je na neki način rešilo svoje
stambeno pitanje), loša informisanost i
needukovanost o vođenju samostalnog biznisa,
neprijavljivanje na tržište rada (U Vojvodini se
prijavilo samo njih 15.000). Dobijanje državljanstva
Srbije i Crne Gore ne olakšava svakodnevni život
izbeglicama. Iako se u poslednje vreme oseća
poboljšanje i dalje suviše sporo teče
proces povratka i obnova porušene imovine,
pogotovo u Hrvatskoj. Stvaranje bezbednih uslova
za povratak raseljenih lica na Kosovo se još ne
nazire, a njihovi problemi u raseljeništvu su
veliki. Onemogućeno im je stambeno
zbrinjavanje i konkurisanje za grantove za
ekonomsko osamostaljivanje, što često dovodi
do animoziteta između raseljenih i izbeglih
lica, a život u naseljima sa lošim higijenskim
uslovima je skoro nepodnošljiv. Ovo su samo neki
od problema sa kojima se susreće ova
populacija. Loši uslovi života povećavaju
broj obolelih i pojavu izraženih posledica
postraumatskog sindroma: poremećene porodične
odnose, asocijalno ponašanje,
depresivno-neurotske smetnje, porast alkoholizma,
narkomanije, prostitucije, itd. (Na
slici: deca izbeglice ispred kolektivnog
centra 'Čardak', koji je kasnije izgoreo u požaru,
a njegovi stanari raseljeni u druge kolektivne
centre u Srbiji) |
|
|
Mreža
mobilnih timova za pomoć najugroženijim
izbeglicama |
|
Donator
projekta: UNHCR |
|
Koordinator:
Čila Stojanović,
diplomirani psiholog |
Psihosocijalno
savetovalište:
Trg mladenaca 6, Novi Sad |
|
Telefon:
(021) 524-184 |
|
|
|
Od
aprila 2000.godine NSHC realizuje ovaj projekat u
Vojvodini sa ciljem da se posebno ugroženim izbeglicama i
raseljenim licima pruži psihosocijalna pomoć i
podrška, te da se uspostave i razviju
lokalne, opštinske
mreže
socijalno-humanitarnih usluga za izbeglice.
Na
projektu je angažovano 16 mobilnih timova psihologa i socijalnih
radnika koji usluge
psihosocijalne podrške, informisanja i zastupanja
pružaju korisnicima u okviru terenskog rada
i kućnih poseta u svim opštinama u Vojvodini.
U Novom Sadu se ove usluge pružaju i u okviru Psihosocijalnog
savetovališta u Temerinskoj 54. |
|
 U
realizaciji projekta NSHC ostvaruje dobru saradnju
sa lokalnim povereništvima Komesarijata za
izbeglice, opštinskim kancelarijama Crvenog krsta,
Centrima za socijalni rad, predstavnicima opštine,
kao i međunarodnim i domaćim NVO-ima. U
2005. godini saradnici su pored svojih redovnih
aktivnosti posebno bili angažovani na pružanju
pomoći u pribavljanju dokumenata za državljanstvo,
ostvarivanju prava na socijalnu pomoć, na
informisanju, motivisanju i pripremanju korisnika za
smeštaj u zgrade socijalnog stanovanja u zaštićenim
uslovima i druge ustanove socijalne zaštite; rad sa
stanarima kolektivnih centara predviđenih za
zatvaranje, kao i praćenje korisnika koji su
napustili centre; na pomoći korisnicima
prilikom popunjavanja aplikacionih upitnika za
grantove za građevinski materijal i za
grantove za samozaposlenje.
|
|
Projekat
na teritoriji centralne i južne Srbije realizuju
nevladine organizacije ''Amity-snaga
prijateljstva'' iz Beograda, ''Sigma Plus'' iz
Niša i ''Horizonti'' iz Čačka.
|
|
|
VRH
STRANE
|
|
Razvoj lokalne ekonomije za
održiv povratak i reintegraciju |
|
NSHC i
Srpski demokratski forum (SDF) iz Pakraca,
Hrvatska,
u
toku
2006.
godine zajednički
su
realizovali
projekat promocije
održivog povratka i reintegracije u Hrvatsku, pod
nazivom ’’Razvoj lokalne ekonomije za održiv
povratak i reintegraciju’’.
Višegodišnje iskustvo SDF-a u
programima povratka i revitalizacije ratom pogođenih
područja u Hrvatskoj pokazalo je da je jedna od
najvećih prepreka uspešnom povratku izbeglih i
raseljenih - ekonomska nesigurnost i manjak
mogućnosti za zaposlenje. Zato je osmišljen projekat
pomoći u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, čime
se na konkretan način promoviše i pomaže održiv
povratak i reintegracija u Hrvatskoj.
U poslednjih 15 godina ruralna
područja Hrvatske pretrpela su velike promene u
ekonomiji, naročito u svetlu potrebe da se mala
poljoprivredna gazdinstva usklade sa potpuno novim
ekonomskim i pravnim okvirima, u skladu sa
standardima EU. Ratom pogođena područja su naročito
ugrožena, a nedostatak mogućnosti za zaposlenje i
razvoj malih i srednjih preduzeća značajno otežava
povratak izbeglih i raseljenih u ova područja. Jedna
prosečna porodična farma u Hrvatskoj poseduje 2,9
hektara zemlje i nema odgovarajuće kapacitete za
kvalitetnu proizvodnju. Vlasnici ovih farmi ne znaju
kako da reše brojne probleme pa često ni ne
razmišljaju da pokrenu proizvodnju.
U okviru ovog projekta na najmanje 20
porodičnih poljoprivrednih farmi povratnika u
opštinama Okučani, Stara Gradiška i Gornji Bogićevci
u Zapadnoj Slavoniji, pokrenuta
je
proizvodnja
po savremenim tržišnim principima. Vlasnici farmi,
poljoprivredni proizvođači, biće upoznati sa svim
pravima i mogućnostima za dobijanje finansijske
pomoći od države (premije i subvencije), čime se
podstiče veća proizvodnja u skladu sa normama
Evropske unije i osigurava egzistencija za sve
članove porodične farme. Takođe, omogućeno
im
je
da se edukuju iz oblasti planiranja, organizovanja i
vođenja farme, modernih tehnologija proizvodnje
poljoprivrednih kultura i stoke, a
pružena im
je i
stručna pomoć u procesu registrovanja porodičnog
biznisa i razvoja biznis plana. Pojedinačne farme
biće udružene u kooperativu (zadrugu) koja će pomoći
njihovu proizvodnju, a takođe osigurati fondove za
dalje investiranje. Organizovanje pojedinačnih farmi
u okviru kooperative smanjiće troškove proizvodnje,
poboljšati organizaciju rada i osigurati plasman i
prodaju na tržištu. Takođe, biće osigurana stručna
pomoć i vođstvo, kao i zajednički nastup na tržištu.
Za povratnike i raseljene u Zapadnoj Slavoniji organizovani
su
programi prekvalifikacije i sticanja
neophodnih veština za rad na poljoprivrednim
gazdinstvima.
Lokalne
samouprave u sve tri opštine su upoznate sa
projektnim aktivnostima u cilju uspostavljanja
multisektorske saradnje, koja će doprineti
ostvarivanju dugorajne dobiti za celu zajednicu.
Projekat
je
podržalo
Ministarstvo
inostranih poslova Kraljevine
Danske. |
|
|
VRH
STRANE
|
|
Novosadska
inicijativa - Putokazi do trajnih rešenja |
 U
okviru Programa tranzicije i razvoja NVO u Srbiji,
koji je uz donatorsku podršku FRESTA programa
sprovodio Danski savet za izbeglice, NSHC je od 2001.do 2004. godine realizovao projekte
''Novosadska inicijativa'' i "Putokazi do trajnih
rešenja" koji su izbeglicama i raseljenim licima u
Vojvodini pružali podršku u odabiru i ostvarenju održivih
dugoročnih rešenja, povratka ili lokalne integracije. NSHC
je u ovaj program bio uključen zajedno sa "Grupom 484",
"Zdravo da ste", IAN-om i SDF-om iz Beograda, te "Protectom"
iz Niša. |
|
Osnovna
aktivnost bila je pružanje informative podrške o
raspoloživim dugoročnim rešenjima za izbeglice,
raseljene i predstavnike lokalnih zajednica u
Vojvodini. U Novom Sadu radio je Info-Centar za
izbeglice i raseljene, gde se korisnicima pružala
savetodavna i zastupnička pomoć u rešavanju problema
povratka i lokalne integracije. Naše korisnike
obilazili smo i u kolektivnim centrima Vojvodine. U
saradnji sa nevladinim organizacijama 'Društvo za
toleranciju' iz Bačke Palanke i 'Regionalnim odborom
za pomoć izbjeglicama Vojvodine' iz Novog Sada, NSHC
je objavljivao tekstove na temu trajnih rešenja za
izbeglice u biltenu 'Tolerancija', i organizovao
javne tribine na temu povratka u BiH i Hrvatsku,
odnosno na temu lokalne integracije. Važan
deo projekta činila je regionalna saradnja sa
nevladinim organizacijama iz Hrvatske i Bosne i
Hercegovine, naročito sa VIMIO-m iz Vukovara.
Rezultat ove saradnje je i održavanje Regionalne
konferencije o trajnim rešenjima za izbeglice u
maju 2003.godine u Novom Sadu.
Zaključci
i preporuke sa Konferencije >>> |
|
S
obzirom na činjenicu da većina izbeglica
(60-70%) namerava
ostati u Vojvodini, suština njihove uspešne
integracije je ekonomska održivost. Da bi pospešili
informisanost o ovoj temi, organizovali smo seriju
predavanja na temu razvoja malih i srednjih
preduzeća u opštinama Vojvodine. Ovim predavanjima
prisustvovali su predstavnici izbeglica i
predstavnici lokalne samouprave. Predavač je bio g.
Miroslav Vasin, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za
rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Više
o malim i srednjim preduzećima >>> |
|
VRH
STRANE
|
|
|
|
|
NOVOSADSKI
HUMANITARNI CENTAR 2004 - 2009 |
| |
|
