Analitički

izveštaj

Integracija kao dugoročno rešenje za izbeglice i raseljena lica u Srbiji

PDF 213KB

Analitički izveštaj

Pravo na azil u Republici Srbiji i uporedna rešenja u regionu jugoistočne Evrope

PDF 147KB

Republika Srbija je jedna od šest zemalja u svetu i jedina u Evropi sa dugotrajnom izbegličkom krizom sa više od 86.000 izbeglica na svojoj teritoriji, nakon više od šesnaest godina od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pored toga, više od 200.000 bivših izbeglica koje su formalno integrisane u Srbiji dobijanjem državljanstva, još uvek nisu rešile svoje probleme kao što je stanovanje i zapošljavanje.   

Što se tiče broja interno raseljenih lica (IRL), prema podacima Komeserijata za izbeglice i UNHCR-a, na osnovu Popisa IRL sprovedenog 2000. godine, oko 187.000 Srba i članova ostalih ne-albanskih zajednica bili su prisiljeni da napuste Kosovo i Metohiju (KiM). Nakon toga, raseljeno je dodatnih 20.000 lica. U 2008. godini, oko 210.000 IRL je registrovano u Srbiji , ne uključujući teritoriju KiM.

Ukupan broj interno raseljene polulacije u Srbiji dosegao broj od 305.000 lica. Od tog broja, oko 4.200 osoba i dalje živi u 43 kolektivna centra.

U Vojvodinu je došlo više od polovine broja svih izbeglih osoba u Srbiji. Prema zvaničnim podacima UNHCR-a, krajem 2002. godine, u Vojvodini je živelo 166.000 izbeglica i oko 12.500 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Broj zvanično registrovanih izbeglica se kontinuirano smanjuje, tako da su, prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, u Vojvodini u 2010. godini još 41.684 osobe imale status izbeglice, a 12.252 osobe status interno raseljenog lica.

Dobijanje državljanstva Srbije ne olakšava svakodnevni život izbeglicama. Loša ekonomska i nestabilna politička situacija u Srbiji doprinele su da još uvek ima mnogo izbeglica opredeljenih da ostanu u Srbiji, ali koji nisu uspeli da ostvare održivu egzistenciju za svoje porodice. Problemi sa kojima se suočavaju najugroženija lica iz ove ciljne grupe, nisu se menjali u odnosu na prethodni period – veliko siromaštvo je prisutno kod svih, a stambeno zbrinjavanje i zapošljavanje i dalje se ističe kao prioritet.

Najveći broj korisnika sa  statusom izbeglog lica su korisnici lošijeg materijalnog statusa, bez sopstvene imovine, podstanari, neretko bez kvalifikacije i bez stalnog zaposlenja - povremeno se angažuju u sezoni poljoprivrednih radova ili se bave preprodajom robe na pijaci, ponekad nekim zanatom. Jedan broj korisnika je prodajom imovine u Hrvatskoj ili preko programa otkupa seoskih domaćinstava uspeo da kupi kuću, ali su uslovi stanovanja krajnje skromni. Dešava se da su kuće koje su kupili jedva uslovne za stanovanje, a oni nemaju sredstva za adaptaciju. Proces povratka i obnova porušene imovine, pogotovo u Hrvatskoj, veoma sporo teče. Stvaranje bezbednih uslova za povratak raseljenih lica na Kosovo se još ne nazire, a njihovi problemi u raseljeništvu su veliki. Među raseljenim licima, veliki je procenat Roma, koji često žive u naseljima sa lošim higijenskim uslovima.

U Vojvodini postoje još uvek 2 kolektivna centra, u opštinama Pančevo i Kovin, u kojima boravi preko 200 izbeglih i interno raseljenih lica.

Na slici: deca izbeglice ispred kolektivnog centra 'Čardak' u Čortanovcima, koji je kasnije izgoreo u požaru, a njegovi stanari raseljeni u druge kolektivne centre u Srbiji

Među korisnicima mobilnih timova NSHC-a, preovlađuju izbeglice koje su u međuvremenu, preuzele status državljana. Veoma je česta pojava tzv. „mešovitih“ porodica, u kojima većina članova ima status državljana, dok jedna ili dve osobe imaju status izbeglog lica. Lica sa državljanstvom su lica koja su imala izbeglički status, ali su vremenom preuzela državljastvo RS; osim toga, tu su i deca koja su se rodila nakon  izbeglištva, kao i poneki domicilni ili interno raseljeni supružnik izbeglog lica.

Sve je više primera da se javljaju lica koja do sada nisu bila korisnici pomoći saradnika na terenu. Ovo ukazuje na opšti trend opadanja životnog standarda, gde osobe koje su se do sada borile za egzistenciju, više nemaju kapaciteta na koje bi se oslonili.

Saradnici na terenu su posebno markirali najteže probleme koje su uočili kod različitih tipova porodica:

-          Staračka domaćinstva koja su smeštena po selima u krajnje neuslovnim stambenim objektima, često su sa nezavršenim procesom pribavljanja dokumentacije, zbog čega su im šanse u ostvarivanju socijalnih prava svedene na minim. Socijalno i zdravstveno su ugroženi, ali nisu spremni da promene životnu sredinu i pređu npr. u gerontološke domove;

-          Porodice sa decom, suočavaju se sa problemom nemogućnosti daljeg školovanja dece usled nedostatka sredstava za školarinu, prevoz, stanarinu deteta;

-          Porodice koje su kupile trošne, neuslovne kuće, u velikoj su potrebi za građevinskim materijalom za adaptaciju;

-          Radno sposobni korisnici, naročito u manjim, seoskim sredinama imaju problem nalaženja posla  zbog slabe ponude. Ova populacija nema pravo na socijalnu zaštitu, s obzirom na očuvanu radu sposobnost. Prihod pokušavaju da ostvare radom „na crno“ i eventualno, uključivanjem u programe samozapošljavanja, tamo gde se takvi programi sprovode.

U okviru psihološke podrške saradnici iz mobilnih timova razgovaraju sa korisnicima o potencijalnim mogućnostima za rešavanje njihove situacije i motivišu ih da u tom smislu preduzmu neophodne korake, pružaju savetodavnu pomoć oko očuvanja reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice i sl. Osim pružanja psihosocijalne podrške saradnici informišu korisnike o programima pomoći koji su aktuelni, o pravima iz oblasti socijalne zaštite, upuću ju ih i povezuju sa drugim organizacijama i institucijama kako bi dobili pomoć, a neretko se lično angažuju oko pribavljanja dokumenata, različitih beneficija i subvencija, materijalne pomoći, kao i oko i popunjavanja različitih molbi, aplikacija i sl.

U realizaciji projekta NSHC ostvaruje dobru saradnju sa lokalnim povereništvima Komesarijata za izbeglice, opštinskim kancelarijama Crvenog krsta, Centrima za socijalni rad, predstavnicima opštine, kao i međunarodnim i domaćim NVO-ima. U toku 2010. godine saradnici iz mobilnih timova učestvovali su na 45 lokalnih koordinacionih sastanaka, a ostvareno je 1002 pojedinačnih ličnih kontakata. Saradnja je na zadovoljavajućem nivou u svim opštinama, a u pojedinim opštinama, članovi MT su članovi raznih komisija i odbora koji se bave izbeglim i interno raseljenim licima.

Projekat na teritoriji centralne i južne Srbije realizuju nevladine organizacije ''Amity-snaga prijateljstva'' iz Beograda, ''Sigma Plus'' iz Niša i ''Horizonti'' iz Čačka.

VRH STRANE

NSHC i Srpski demokratski forum (SDF) iz Pakraca, Hrvatska, u toku 2006. godine zajednički su realizovali projekat promocije održivog povratka i reintegracije u Hrvatsku, pod nazivom ’’Razvoj lokalne ekonomije za održiv povratak i reintegraciju’’. Višegodišnje iskustvo SDF-a u programima povratka i revitalizacije ratom pogođenih područja u Hrvatskoj pokazalo je da je jedna od najvećih prepreka uspešnom povratku izbeglih i raseljenih - ekonomska nesigurnost i manjak mogućnosti za zaposlenje. Zato je osmišljen projekat pomoći u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, čime se na konkretan način promoviše i pomaže održiv povratak i reintegracija u Hrvatskoj.

U poslednjih 15 godina ruralna područja Hrvatske pretrpela su velike promene u ekonomiji, naročito u svetlu potrebe da se mala poljoprivredna gazdinstva usklade sa potpuno novim ekonomskim i pravnim okvirima, u skladu sa standardima EU. Ratom pogođena područja su naročito ugrožena, a nedostatak mogućnosti za zaposlenje i razvoj malih i srednjih preduzeća značajno otežava povratak izbeglih i raseljenih u ova područja. Jedna prosečna porodična farma u Hrvatskoj poseduje 2,9 hektara zemlje i nema odgovarajuće kapacitete za kvalitetnu proizvodnju. Vlasnici ovih farmi ne znaju kako da reše brojne probleme pa često ni ne razmišljaju da pokrenu proizvodnju.

U okviru ovog projekta na najmanje 20 porodičnih poljoprivrednih farmi povratnika u opštinama Okučani, Stara Gradiška i Gornji Bogićevci u Zapadnoj Slavoniji, pokrenuta je proizvodnja po savremenim tržišnim principima. Vlasnici farmi, poljoprivredni proizvođači, biće upoznati sa svim pravima i mogućnostima za dobijanje finansijske pomoći od države (premije i subvencije), čime se podstiče veća proizvodnja u skladu sa normama Evropske unije i osigurava egzistencija za sve članove porodične farme. Takođe, omogućeno im je da se edukuju iz oblasti planiranja, organizovanja i vođenja farme, modernih  tehnologija proizvodnje poljoprivrednih kultura i stoke, a pružena im je i stručna pomoć u procesu registrovanja porodičnog biznisa i razvoja biznis plana. Pojedinačne farme biće udružene u kooperativu (zadrugu) koja će pomoći njihovu proizvodnju, a takođe osigurati fondove za dalje investiranje. Organizovanje pojedinačnih farmi u okviru kooperative smanjiće troškove proizvodnje, poboljšati organizaciju rada i osigurati plasman i prodaju na tržištu. Takođe, biće osigurana stručna pomoć i vođstvo, kao i zajednički nastup na tržištu. Za povratnike i raseljene u Zapadnoj Slavoniji organizovani su programi prekvalifikacije i sticanja neophodnih veština za rad na poljoprivrednim gazdinstvima.

Lokalne samouprave u sve tri opštine su upoznate sa projektnim aktivnostima u cilju uspostavljanja multisektorske saradnje, koja će doprineti ostvarivanju dugorajne dobiti za celu zajednicu. Projekat je podržalo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Danske.

VRH STRANE

VRH STRANE

NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR 2004 - 2011